Rat očima djeteta

Ovo su zapisi iz mog ratnog dnevnika. Imala sam 17. godina, dovoljno da znam šta se dešava, a premalo da razumijem.


02.03.2007.

19.10.1992.

Joj cijeli život mi se vrti oko toga ima li ili nema struje. Sinoć je Koševsko dobilo struju. Zamisli tuge. Nama je crkla trafo stanica, još onda kad je došla na 20 sec, tako da sada najvjerovatnije zbog toga nemamo struje. Valjda će se smilovati da nam priključe tj. poprave trafo. Evo sad teta Z. zvala neku raju i svi kažu da imaju struju. I vodu!  Da se ubiješ.

****kasnije****

Došli su električari i popravljali trafo. JEEE! Valjda će doći do podne. proradio je i telefon ali nije Sašin, znači nista.

****kasnije****

Tata mi je jutros otišao u 10 sati u grad, a sada je 10 do 5 i još se nije vratio. Bog zna gdje je. Valjda nije negdje zaglavio, nedaj Bože. Mama je nešto bolesna, pa još i to, eno je nikakva. A i ja sam nikakva. Kako dolazi struja i voda, a mama hasta, uglavnom rintam ja. Ali šta ćeš. Saša i ja smo od onda samo jednom pričale na telefon kako treba. Sad ne mogu više da pišem jer sam zabrinuta. Pao je mrak a tate još nema.

***kasnije****

DOŠAO JE!

Rat očima djeteta
<< 03/2007 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728293031


BLOGGERI KOJI PIŠU O RATU

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
20098

Powered by Blogger.ba