Rat očima djeteta

Ovo su zapisi iz mog ratnog dnevnika. Imala sam 17. godina, dovoljno da znam šta se dešava, a premalo da razumijem.


05.01.2007.

16.10.1992.

Sinoć nam je struja dva puta dolazila. Prvi put 10 sekundi, a drugi put 5 minuta. Valjda će dati Bog da dođe u toku dana zastalno. Evo već drugi dan  ne radi telefon jer nemaju nafte u centrali. U kući je užasno hladno. Smrzavam se.

Sinoć smo bili uskraćeni za društvo vrlih mi drugarica. Ko zna možda su ljute nešto. Više mi je svega preko glave. Svi se nešto nafurali i idu mi na živce. Trenutno ne vidim ni jednu osobu osim E. koja bi mi nešto značila u ovom životu. Od ove raje svi gledaju samo sebe ili ljepoticu I. To ti je da poludiš. Ako ona dođe, sve je super, a ako ne, svi depresivni. Dino ni sam ne zna šta više hoće. A ja znam. Hoću da dođe struja i da sve to napustim. Ne znam ni koliko Saši mogu vjerovati. Valjda će doći struja.

Nakon dugo vremena prozviždala je jedna granata prije 20 sekundi. Neće valjda bliže padati. Ove su otišle podaleko.

RAT JE, NEMA ŠTA DA BRINEŠ, SIGURNO ĆEŠ DA POGINEŠ.

Rat očima djeteta
<< 01/2007 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031


BLOGGERI KOJI PIŠU O RATU

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
20098

Powered by Blogger.ba