Rat očima djeteta

Ovo su zapisi iz mog ratnog dnevnika. Imala sam 17. godina, dovoljno da znam šta se dešava, a premalo da razumijem.


21.12.2006.

14.10.1992

Ćao. Evo mene opet. Kao što sam i rekla, dobila sam telefon. Pričala sam sa S. Rekla mi je da će uskoro biti upis na faks i da će biti nastava tipa "ja tebi skripte, ti meni ispit".  Cijela mi je konfuzija u glavi zbog toga. Prov što ovi moji još sanjaju da će otići negdje vani, a drugo što ne znam šta da upišem. Mašinstvo je još uvijek najizvjesnije, a i jedino što bi se moglo. Htjela bi i da vježbam matematiku malo, ali to mi se nikako ne da. Ne znam, mislim da mi ni starci neće dati da upišem godinu. Ne bih željela da je izgubim, ali bi najviše volila da ne bude upis dok ovaj rat ne završi.

Jutros nam je došao i plin! Nekako je skroz drugačije. Sad bi trebali priključiti onu plinsku peć za grijanje, ali mom tati lijeno otići i naći majstora u Sarajevogasu. S obzirom da je došla i zima i ratne operacije su se utišale. Mnogo manje se puca. Kažu neka deblokada uskoro. Lažu. Idu sad neki konvoji, ali navodno Sefer neda da prođu.  Hvala Bogu. Ne znam, još uvijek ne bi voljela otići odavde. Kaže S. Irena plače hoće da se vrati. Mislim da će nam uskoro pustiti i struju. Čas kažu da su sve popravili, čas da nisu, ali ja lično mislim da se ubjeđuju sa četama, mi vama struju vi nama vodu.

Vratili su nam BMX-a. Ukrala ga trojica malaca. 11 godina. Svašta.

Rat očima djeteta
<< 12/2006 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31


BLOGGERI KOJI PIŠU O RATU

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
21301

Powered by Blogger.ba